Iako neke ankete govore da je jedan od najvećih dogadjaja koji promovišu Beograd, po mom skromnom mišljenju "Beogradski maraton" i nije dovoljno ispraćen i podržan od strane tih istih ljudi koji to govore. Jednostavno ma šta mislili, zvanje "sportska nacija" podrazumeva mnogo više od ljubitelja sporta koji sede u foteljama gledajući sport na malim ekranima i pritom navijaju za mali broj onih najboljih i uspešnih..., ali to nije povod mog posta! :)Naime, posle zime i dugog perioda provedenog na crosscountry skijanju nisam imao dovoljno vremena da se vratim u trkačku formu, tako da sam odlučio da kao jednu dužinu u jakom tempu istrčim Beogradski polumaraton očekivajući da bi svako vreme ispod 80 minuta bilo odlično vreme.
Na startu sam krenuo malo jače da se izdvojim iz gužve, i već posle par stotina metara našao sam se u grupi trkača u kojoj je bila i Olivera Jeftić i koji su imali tempo malo jači nego što sam planirao ali bez obzira što sam lako to mogao da držim, odlučio sam da ih negde u 5km pustim jer tada su počeli malo i da dodaju. Ubrzo zatim stigli su me još dvojica trkača sa kojima sam bio sve do 12km kada sam malo popustio što je bilo dovoljno da se oni odvoje nekih 40-50 metara i ta razlika se polako uvećavala. Osveženje na 5km sam propustio, na 10km nespretno sam ispustio čašu sa vodom i tek na 15km sam uzeo prvi put vodu i energetski gel. Vratila mi se čvrstina koraka koju sam polako počeo da gubim. Osećao sam se dobro, ali onda je teži deo pred kraj, pre svega Brankov most, Brankova ulica i ulica Narodnog Fronta. Na mom satu sam video da imam dobro vreme pa sam pokušao da "dodam" malo što je rezultiralo da se približim takmičaru ispred sebe, i na kraju završim svoj najbolji polumaraton sa rezultatom 1:16:23 (zvanični rezultati)
1 коментар:
Svaka čast majstore! Čestitam!
Постави коментар