Lični rekord na 5.000 metara

Mislim da svaki sportista, računajući i one koji su rekreativci, pre ili kasnije stignu do neke raskrsnice gde naprave presek nekih svojih rezultata i uspeha. U tu kategoriju spadaju neki specifični treninzi, pogotovo kada su u pitanju neke deonice, pa se setimo kako smo nekada trčali 8 puta 800m po 2:12min, ili 10 puta 300m po 51sec sa 35sec aktivne pauze....., itd, itd....
Svakako tu svrstavamo i lične rekorde na različitim distancama!

Neki koji se ne takmiče aktivno retko imaju priliku da istrče tako neku trku ili da imaju dovoljno motiva da na treningu istrče na maksimalnom nivou pa da konstatuju da je to lični rekord. Prošle subote je bila prilika da se na Partizanovom stadionu seniori i seniorke orijentiring elite u Srbiji, a i svi ostali koji su imali želju, oprobaju i provere svoje fizičke sposobnosti na 5 i 3 km. Tmurni oblaci i neka kiša nisu obećavali lepo vreme koje nas je na kraju stvarno poslužilo, tačnije, uslovi za trčanje su bili više nego idealni, oblačno i sveže taman koliko treba. Priliku uz takvo vreme i iskusnog atletičara koji nam je držao tempo, ipak nisam smeo propustiti za obaranje ličnog rekorda na 5.000 metara koji sada iznosi 16:33 min.

"Dok nekom ne smrkne, drugom ne svane...."

Dobro poznata, stara izreka se po ko zna koji put pokazala tačnom. Ne mogu reći da sam danas sam sebe iznenadio osvojivši naslov prvaka države u sprintu, koliko su me iznenadili ostali takmičari..., pogotovo kada se uzmu u obzir nesigurnosti i greške koje su me pratile tokom trke...
Pri tome ne bih želeo detljnije da se bavim time koji su razlozi pravljenja takvih grešaka. Ali svakako, pored ostalih, pomenuo bih onaj koji je meni bitan a to je psihološka pripremljenost. Posebno kada su u pitanju bitne trke kao što je ova bila, koje same po sebi nameću povišenu anksioznost kod takmičara. Zato smatram da je ovog puta to bila moja prednost u odnosu na druge, jer sam u poslednje vreme veoma slabo trenirao (totalno retko i bez ikakvog plana i programa zbog privatnih obaveza), tako rasterećen nisam imao visoka očekivanja, samo sam znao da ću se potruditi da istrčim na maximumu svojih trenutnih mogućnosti. Ostaću u nedoumici da li to što sam rastrećen ili hrabar...., ali sigurno je nešto presudilo da me sreća više prati nego ostale.... (pogledaj)
Ispostavilo se da je ipak istina ono što sam govorio prethodnih dana, a to je, da će pobediti onaj ko se bolje snađe i ko bude bolje tumačio kartu.., znači... SNAĐEN sam!
...bar za sada....., ali kao što reče neko, nekad, na jednom mestu....., CIRKUS SE NASTAVLJA...., IDEMO DALJE....

košUTNJAK ponovo....

Da, upravo tako..., KOŠUTNJAK po ko zna koji put....., i ništa posebno novo...., ali kao i svaka druga trka na terenu gde se već ranije trčalo ima nešto svoje. Obično utiče na opadanje koncentracije i pažnje usled lažne sigurnosti i opuštenosti zbog faktora da je teren dobro poznat. U ovom slučaju uticaj na koncentraciju je imala i manja važnost samog takmičenja. Konkretno sam imao na nekoliko mesta nesigurnost i lošije odabrane varijante koje su doprinele da moje vreme u cilju bude veće za 2 minuta ali svakako mogu reći da sam zadovoljan.

RUPČINE - novi izazovi....

U okviru trećeg kola kupa Srbije održano je takmičenje u okolini Beograda, na novom terenu koji sam po sebi nosi neke svoje izazove ali daleko od onog što orijentirci žele..., ali svakako i ovakvi tereni nose neku svoju posebnu misteriju kao kod nekog velikog lavirinta, a u ovom slučaju to je način i koncepcija orijentiring razmišljanja. Još kada se ovom doda toplo i sunčano vreme, što nije baš uobičajeno za ovo vreme godine, i dužina staze, moglo bi se reći da samo oni koji su psihički stabilniji i koncentrisaniji su imali bolju uspešnost.