Posle državnog prvenstva u polumaratonu gde sam nezvanično zauzeo 9.mesto, učestvovao sam i na Prvenstvu države u duatlonu (5km run + 20km bike + 2,5km run) koje se održalo na Beogradskom Sajmu na veoma interesantnoj stazi.
Svakako da nije uobičajeno imati dosta krugova kako na segmentu trčanja gde je prvo bilo 6 krugova, a tako i na segmentu na bicikli gde se vozilo čak 11 krugova, pri čemu je u svakom krugu bilo 4 okreta što je dodatno otežalo trku ali u isto vreme po meni je to doprinelo da trka bude poprilično zanimljiva i interesantna iz ulga takmičara. A što se mene lično tiče, i po malo srećna jer sam ni kriv ni dužan, na kraju zauzeo treće mesto, ali pre tih detalja preneo bih kratak rezime trke kako sam ja to video.
Ubrzo posle starta izdvojio se Ogi kojeg sam pratio 2 kruga kada se on polako odvojio jer je njegov tempo za mene bio malo brži, tako da sam ga pustio jer sam morao biti oprezan da se ne istrošim previše. U tom nekom svom ritmu sam zavrišio prvo trčanje, sa drugim vremenom od 15:25, ali po mom Garminu ono je bilo kraće nekih 400m. Ispred mene 15ak sekundi bio je Ogi, a nekih 10ak sekundi iza mene mladi Strahinja Trakić kao treći.
Krenuo sam na bajk sam sa idejom da probam neki svoj tempo dok me ne uhvate ostali i onda da idem sa njima koliko mogu. Već posle 4-5 kilometara uhvatio me Strahinja i na svakom okretu je pokušavao da se odvoji što sam ja teško uspevao da ispratim jer od ove sezone nemam ni jedan biciklistički trening (ako ne računam nekoliko odlazaka na posao sa biciklom :)).
U jednom takvom okretu uspeo je da se odvoji od mene, ali ubrzo me uhvatila i jedna grupa od njih trojice. Posle nekoliko krugova zajedničke vožnje osetio sam umor i jedva uspevao da održim priljučak sa njima. Zatim je usledio isti scenario, naime jedan od njih se odvojio na okretu što sam ja bezuspešno pokušao da ispratim i već kada sam popuštao i ostli dvojica su skočili i odvojili se od mene, i na kraju sam ostao sam. U svakom sledećem krugu razlika se povećavala za 2-3 sekunde. U jednom trenutku razlika se popela na 14-15 sekundi, pogledao sam na ciklomaster i video da imam još 2 kruga do kraja.
Tada sam uočio da me Ogi sustiže za čitav krug. Na vreme sam pojačao i dok me je obilazio uspeo sam da ga uhvatim, rešen da se makar malo približim onoj grupi ispred mene i pokušam nešto da uradim na tom drugom trčanju.
Ispratio sam Ogija skoro čitav krug kada je on zavšrio i tada sam bio siguran da sam ušao u poslednji krug. Više nisam obraćao pažnju na onu grupu ispred sebe, već samo da zadržim dobar tempo.
Završio sam sa biciklom i krenuo u prvi od tri kruga, na drugo trčanje od 2,5km. Do prvog okreta susreo sam samo Ogija i Strahinju i zapitao se kako nisam sreo onu grupu koja je bila na 15ak sekundi ispred. Tek u drugom krugu ih srećem gde se nalazio i Vladimir Savić koji me je zapitao da li sam išao jedan krug manje, ali na kraju se ispostavilo da su oni otišli u krug više. I tako onemogućili koliko toliko interesantniju završnicu u borbi za treće mesto. Do kraja situacija je ostala ista. Prvo mesto Ognjen Stojanović, drugi Strahinja Trakić i ja na trećem mestu sa više od 3,5 minuta zaostatka za prvim.
Moja vremena po deonicama su sledeća:
5km RUN (4,6km) - 15:25
T1+BIKE+T2 - 36:19
2,5km RUN (2,3km) - 8:10
TOTAL - 59:54
Isto mi nije jasno kako još uvek nema zvaničnih rezultata, a baš sam radoznao jer imam želju da uporedim to drugo trčanje i potrvdrim da li je osvajanje bronze ipak samo skup okolnosti ili je bilo zasluženo. Do nekog sledećeg prilike ostaje mi da malo treniram i na bicikli, a i plivanje, jer sezona triatlona je uveliko na vratima... :)
U okviru trodnevnog takmičenja "Memorijala čika Duško Jovanović" u organizaciji P.D. Pobeda održana je trka za WRE, i ujedno Prvenstvo Srbije na srednjoj distanci. Osvajanjem drugog mesta ponovio sam uspeh sa sprint distance. I ovog puta su odlučivale sekunde izmedju trojice prvoplasiranih..., samo su mesta malo zamenjena.
Opet sam sebi dozvolio da napravim nekoliko grešaka od kojih su neke samo odraz loše koncentracije i pažnje.... Najveće posle 6KT kada sam se malo posle ukrštanja puteva odvojio prema potoku nizbrdo i uočio ukrštanje dva jarka preko kojih sam prešao i krenuo uzbrdo prema 7KT, ali kada sam se pojavio u uvali kod male bare shvatih da sam prešao preko ukrštanje potoka koji su 70ak metara niže od onih od kojih sam mislio...., ali dragocene sekunde su protekle... Druga veća greška se desila u sličnim okolnostima, nakon 11KT krećem stazom i opet posle odvajanja sa staze pravim previd u glavi, i nastavljam dalje ka 13KT umesto 12KT i tek posle dolaska do 13KT shvatam šta sam uradio, tako da je još dosta sekundi otišlo u nepovrat....
Da li je uzrok previsoka tenzija ili opuštenost..., mislim da nisam siguran..., u svakom slučaju drugog dana mi ništa nije išlo kako treba....., jednostavno nisam imao inspiraciju...
