Protekli vikend je za mene bio veoma dinamičan. Mnogo akcije a malo spavanja, tako da se evo tek posle 3 dana vraćam u "normalu". Naime, u subotu je održano Prvenstvo Srbije na sprint distanci u Smederevu, zatim 240km dug i naporan put na Kopaonik gde se svečana večera i druženje odužilo uz špricer do sitnih sati u noć! Zatim ponovo naporan put do Topole uz "težak" doručak pa ponovo trka i na kraju povratak u Beograd. :)
Na trci u Smederevu sam se od samog start osećao teško i nikako nisam mogao da pojačam koliko god sam se trudio. Jednostavno dug zimski period trčanja na skijama i 6 kilograma više od takmičarske kilaže je ostavilo traga kada je u pitanju klasično trčanje u tempu oko anaerobnog praga. Tako da će mi smanjenje kilaže i rad na intervalima sigurno biti primarni u nekom narednom periodu. Pomalo i nedostatak treninga i trka sa kartom su doprineli da još uvek nemam potrebnu sigurnost na O trkama, što je uticalo da u nekoliko navrata zastajem usled nesigurnosti gubeći dragocene sekunde, a i odabir duže varijante na 8KT mi je dodalo još koji sekund više..., ali na kraju me i to nije omelo da odbranim titulu prvaka Srbije na sprint distanci ispred drugoplasiranog Blaža Maksimovića za 6 sekundi i trećeplasiranog Dejana Popovića za 7 sekundi.
U nedelju sam očekivao produženu sprint trku znajući kakav nas teren očekuje. Tako je i bilo ali samo u prvom delu staze, dok nas je organizator pozitivno iznenadio novim delom karte gde je teren totalno drugačiji i gde je bio postavljen drugi deo staze za koji je bilo potrebno "prešaltavanje" na takav teren uz redukciju brzine i povećanje koncentracije i promene načina orijentacije i ko je tu uspeo da održi stabilnost i pažnju bio je u prednosti. Ja sam uspeo ali u prvom delu se ponovio onaj osečaj težine, mada je to i ovog puta bilo dovoljno za osvajanje titule prvaka ali sada na kratkoj distanci.
Na trci u Smederevu sam se od samog start osećao teško i nikako nisam mogao da pojačam koliko god sam se trudio. Jednostavno dug zimski period trčanja na skijama i 6 kilograma više od takmičarske kilaže je ostavilo traga kada je u pitanju klasično trčanje u tempu oko anaerobnog praga. Tako da će mi smanjenje kilaže i rad na intervalima sigurno biti primarni u nekom narednom periodu. Pomalo i nedostatak treninga i trka sa kartom su doprineli da još uvek nemam potrebnu sigurnost na O trkama, što je uticalo da u nekoliko navrata zastajem usled nesigurnosti gubeći dragocene sekunde, a i odabir duže varijante na 8KT mi je dodalo još koji sekund više..., ali na kraju me i to nije omelo da odbranim titulu prvaka Srbije na sprint distanci ispred drugoplasiranog Blaža Maksimovića za 6 sekundi i trećeplasiranog Dejana Popovića za 7 sekundi.
U nedelju sam očekivao produženu sprint trku znajući kakav nas teren očekuje. Tako je i bilo ali samo u prvom delu staze, dok nas je organizator pozitivno iznenadio novim delom karte gde je teren totalno drugačiji i gde je bio postavljen drugi deo staze za koji je bilo potrebno "prešaltavanje" na takav teren uz redukciju brzine i povećanje koncentracije i promene načina orijentacije i ko je tu uspeo da održi stabilnost i pažnju bio je u prednosti. Ja sam uspeo ali u prvom delu se ponovio onaj osečaj težine, mada je to i ovog puta bilo dovoljno za osvajanje titule prvaka ali sada na kratkoj distanci.
2 коментара:
Čestitke!! Svaka čast!! A za ovo sa viškom kilograma točno znam kako ti je :-)))
Svaka čast!!!
Постави коментар