Kada sam krajem 2011. godine pravio planove za 2012. godinu, ispred nekolicine velikih ciljeva, učešće na Ironman 70.3 St.Poltenu je bio glavni cilj za malo ispred svih. Kotizaciju za učešće, koja i nije baš jeftina, sam regulisao još pre nove godine što je bila potvrda sigurnog učešća. Tako je priča oko priprema i učešća polako počela da se uobličuje. Ubrzo zatim sam kupio I neophodno neopren odelo za plivanje u hladnijim vodama, nabavio i lični dres TKT Tamiš, a i trenirajući nordijsko skijanje i trčanje sam nekako više uklapao da se što bolje spremim za ovu trku,… Konačno je došlo vreme da se skine prašina sa mog “Dakordija” i umesto da krasi zidove i lenčari po sobi, da malo pokrene svoje ulenjene ležajeve, pa i preko 190km dnevno…. ;) Tako je vreme prolazilo i dan odlaska na trku se primakao
Ove godine šesto izdanje Ironman 70.3 trke, koja se održava
u Sankt Pölten-u, austrijskom gradu koji se nalazi na 50ak km severozapadno od
Beča, okupilo je 20. maja, više od 2.200 takmičara iz 44 zemlje. Trka koja važi
za jedno od najbolje organizovanih i najprestižnijih takmičenja u ovom formatu
triatlona i ove godine je opravdala reputaciju. Besprekorna organizacija uz
pomoć 1500 volontera, brojna publika i fantastična priroda, kao i atraktivna
lokacija održavanja trke, neki su od razloga zašto ova trka uživa veliku popularnost.
Ironman 70.3 St.Polten je format triatlona i veoma zahtevna
staza sadrži :
- 1900 m
plivanja, koje nudi takmičarima jedinstvenu priliku da plivaju u dva
jezera.
- 90 km
vožnje obiluje različitim predelima. Vožnja započinje deonicom od 18km na
zatvorenom autoputu, da bi se nastavila lokalnim putevima kroz prelepa
austrijska sela uz samu obalu Dunava. Glavni izazov tokom biciklističkog
segmenta predstavljaju usponi na Krustetten-u i Gansbach-u.
- 21 km trčanja koji takmičari prelaze trčeći 2 kruga
kroz sam Sankt Pölten i arena prepuna raspoložene publike, u kojoj se trka
završava, čine ovu trku nezaboravnim iskustvom.
Čast srpskog triatlona branilo je 8 triatlonaca iz Srbije na
ovoj izuzetno zahtevnoj trci:
st.br. takmičar kat. br. takmič. u kat. vreme plasman u kat.
1490 Vladimir Savić AG35-39 294 04:26:27 4
Moj cilj je bio da idem ispod 5h, mada sam se nadao da mogu nekih
15min bolje. Kako mi je ovo bilo prvo takvo iskustvo nisam ni znao šta da
očekujem niti kako ću se osećati tokom trke, pa sam se tako trudio da tokom
cele trke idem oprezno bez mnogo forsiranja.
PLIVANJE 1900 m
Ušao sam u relativno hladnu vodu. Čekajući start shvatio sam
da će biti baš velika gužva jer je preko 400 ljudi startovalo u isto vreme u
širini pontona 70ak metar što je značilo da ćemo startovati u nekoliko redova u
isto vreme. Posle pucnja za start krenuo sam i voda je prštala na sve strane,
čini mi se da je do samog kraja plivanja sve vreme neko bio tu, ispred, pored,
iza….
Ne znam da li zbog odela, hladne vode, ili zbog jačeg ritma na
startu, posle nekih 300m osetio sam da nekako teško udišem. Raskopčao sam odelo
ali problem je i dalje bio prisutan. Smanjio sam ritam i tek oko 600-700m se sve
vratilo u normalu. Nastavio sam i ubrzo završio plivanje u prvom jezeru, zatim
je usledilo trčanje nekih 200m i nastavk plivanja u drugom jezeru. Završivši i
taj deo, dotrčavam do zone izmene gde su stvari u kesama koju uzimam. Pomalo
ošamućen od 35minutnog plivanja presvlačenje traje možda malo duže, ali ipak uzimam
bajk prilazim starnoj liniji i nastavljam dalje.
Veoma svež i po autoputu, gde je išao početak bajka, mogao
sam da držim prosek i do 40km/h. Ali već posle 20km kreće i prvi uspon. Trudio
sam se da ne forsiram i što manje u jakom prenosu, kako bi mi noge ostale što
odmornije za trčanje.
Predivni krajolik pored Dunava je učinio da segment na
biciklu bude koliko toliko lakši jer je u tom delu sve vreme duvao promenjivi
vetar sa boka. Onda na 60km kreće ultimativni uspon od 8km sa nagibom u nekim
momentima do 12%. Iako sam redovno uzimao gelove hidrirajući se vodom i
izotoničnim napitcima umor je itekako bio prisutan ali nisam bio iscrpljen što
me je ohrabrivalo da bajk privedem do kraja u dobrom ritmu.
TRČANJE 21km
Posle zavšetka segmenta na biciklu, usledilo je preobuvanje i
konačno start trčanja. Kako mi je to najbolja disciplina jedva sam dočekao da
krene. Nisam osećao iscrpljenost niti neki veliki umor. Krenuo sam dobrim
ritmom oko 3:55min/km. Od samog starta imao sam još dvojicu koji su držali taj
ritam sve do 12km gde je jedan otpao, a mi konstantno posustajemo i ja osećam
da sve teže držim taj ritam, sve dok negde oko 17km puštam i ja. Nastavljam borbu sa samim sobom jer mi se u
glavi prevrću cifre kalkulišući koji mi ritam treba da bih uspeo da uhvatim
zadati cilj ispod 5h na cilju, a znam da su nijanse u pitanju. Na kraju
prolaskom kroz cilj vreme na semaforu se za mene zaustavilo na 4h58min28sec i neopisiv osećaj.
Utisci sa ove trke nisu se ni slegli a u mojoj glavi već su počeli planovi za neke naredne…
Нема коментара:
Постави коментар