„Via Militaris Mountain running Challenge Cup 2012“ - Regionalno vojno prvenstvo u planinskom trčanju

Dimitrovgrad kao grad domaćin u saradnji sa vojskom Srbije, su ove godine po treći put za redom  organizovali regionalno vojno prvenstvo u planinskom trčanju. Ovog puta okupilo se 9 vojnih reprezentacija u muškoj i ženskoj konkurenciji. Boje vojske Srbije branili su:

MUŠKARCI                                      DEVOJKE

- Aleksandar Neševski,                       - Marijana Čegar-Lukić,

- Blažo Maksimović,                           - Nevena Jovanović,

- Igor Vuković.                                   - Ksenija Bubnjević,

                                                            - Nataša Ćulafić.

Trka je obuhvatala kržnu stazu, za devojke 3 kruga i za muškarce 4 kruga. A krug je činio prvi deo konstantnog  uspona od 1900 metara sa 250 metara visinske razlike i onda drugim putem nizbrdo.

Krenuo sam vrlo oprezno jer trebalo je dobro rasporediti snagu u ta 4 kruga koja su bila ispred nas. Našao sam svoj neki ritam i nekoliko takmičara i obišao pred kraj uspona, a onda krenuo nizbrdo i primetio da sam brži od regularnih atletičara. Mislim da generalno orijentirci zbog nekog svog iskustva imaju tu crtu i slobodu da „puste korak“ na ovakvim stazama kada je „downhill“ u pitanju. A takodje i to što su im tetive i ligamenti skočnog zgloba jači, i bolje pripremljeni, su upravo razlolzi zašto imaju bolje predispozicije da ovakve trke trče bolje nego regularni atletičari - trkači.

Tako smo se nekolicina takmičara medjusobno smenjivali u okviru naše grupe koja se stalno razvlačila u zavisnosti da li se išlo uzbrdo ili nizbrdo.

Sve u svemu ipak ovako zahtevna staza me je "došla glave" u četvrtom i poslednjem krugu kada sam pred kraj tog uspona ipak morao da prohodam i kada su me obišla dva takmičara iz Hrvatske koje do kraja nisam uspeo da stignem, ali na kraju deveto mesto i mogu reći da sam zadovoljan jer sam se na neki način odužio prošlogodišnjem pobedniku sa Apatinskog polumaratona, Zaimu Šumanu iz BIH, a takodje jer sam bio najbolje plasiran od naših takmičara.

Ekipno devojke su bile prve, muškarci treći, ali u svekupnom plasmanu zauzeli smo drugo mesto.

Koliko nam je svima teško "pala" ovako zahtevna trka govori da je svako bolovao nekoliko dana posle trke. Prva tri dana posle trke jedva da sam silazio niz stepenice, i posle svakodnevnih tretmana kremama, toplo-hladnim kupkama, masažama sam i šesti dan osećao posledice..., i baš sam bio zabrinut jer sam takav,  nedovoljno oporavljen dočekao za mene jednu od najvažnijih trka ove sezone.., IRONMAN 70.3 u Austriji.