SPORTholic4EVER...

Venice 2011

2011-12-03T14:24:00.006+01:00

Predivan vikend proveden u Veneciji sigurno spada u jedne od najboljih, slobodno mogu reći avantura, jer trčati orijentiring trku u lavirintu uskih uličica, trgova i mostića po Veneciji to zasigurno i jeste! Pored lepog vremena iako to nije baš uobičajeno za novembar, doživeti lepote Venecije sa pravim društvom dobija na još većem značaju! :)

Rezultat na trci mi nije bio imperativ, ali svakako da sam se trudio da pronadjem najbolja rešenjea prilikom izbora varijanti a i na kraju imam što bolji plasman. Ali nekako sam sve vreme trke imao za nijansu imao niži intezitet od onog maximalnog, mada ni to nije bilo lako održati na stazi dugoj 11km, mada je moj garmin na kraju pokazao 17,6km. :)

Na kraju plasman na 40. mesto od 149 takmičara i nije tako loš. Kompletne rezultate sa ovogidšnje trke u Veneciji po kategorijama možete pogledati ovde.

Malo veće gužve turista po uličicama, a posebno na onim promentim su možda uspele utiču na postizanje boljeg plasmana ali ne i da maksimalno uživam tokom cele trke! Iskustvo koje ću težiti da ponovim već sledeće godine i koje preporučujem svakom orijentircu da doživi makar jednom u životu!

2nd Balkan Cross Biathlon Cup 2011, Trojan

2011-11-05T13:06:00.008+01:00

Kao što sam najavio, počinjem sa postavljanjem zanimljivih aktivnosti koje su dalje iza nas....

Jedna od njih je zasigurno i učešće na drugom kros biatlon kupu u Bugarskoj za reprezentaciju Srbije. Trka se održala u mestu Trojan od 14. do 16. oktobra, na sprint distanci od 4 km u subotu, a trebalo je u nedelju da bude i individual na 6 km, ali je trka zbog veoma loših vremenskih uslova otkazana, ali je srpski tim ipak iskoristio priliku da odradi zanimljivu trening trku.

Za reprezentaciju Srbije nastupili su Milanko Petrović, inače naš olimpijac i najbolji biatlonac i ja, Igor Vuković, u seniorskoj kategoriji, i Branko Milošev za juniore. Pored navedenih takmičara, srpski tim su činili i predsednik Biatlon saveza Srbije, Milivoje Ilić i Miroslav Šegrt trener srpskog tima.

Razlika u kros biatlonu od zimskog biatlona je što se puška ne nosi sa sobom već stoji u postavljenim soškama na strelištu, i za kaznene krugove za svaki promašaj se ide u dodatni krug od 75 metara a ne 150 kao što je primer u zimskom biatlonu.

Sama trka po sebi je dinamična i neizvesna, jer uskladjivanje trčanja na maksimalnom nivou i gadjanja iz MK puške u metu, prečnika 4,5cm u ležećem stavu, odnosno 11,5cm u stojećem stavu je nepredvidivo, tako da se do samog kraja ne zna raspored plasmana takmičara.

Ja lično mogu reći da sam zadovoljan svojim nastupom, i trčanjem, a i gadjanjem ako se ima u vidu da sam imao samo jedan trening gadjanja ove godine, tako da po 3 promašaja u oba stava i nije toliko loše kao što izgleda! :) Na kraju sasvim solidan plasman sa samo 2:24 zaostatka za pobednikom Krasimir Anevom, najboljim bugarinom inače takodje olimpijcem koji je imao plasmane u top 20 na svetskom kupu. Pogotovo ako se ima u vidu da ja značajno više vremena provedem na strelištu od onih koji su uvežbani i mnogo brže gadjaju, a i bolje! :)

Za mene još jedno dobro iskustvo koje mi je, moram priznati, motivisalo da već sad počinjem da se spremam za zimsku sezonu i i razmišljam o predstojećim takmičenjima.

16. Dunavski Polumaraton, Apatin & 2. Regional CISM Halfmarathon

2011-10-29T14:50:00.012+02:00

Još jedan dokaz da dobar rezultat može značajno da utiče kako na neke nove treninge i neke nove ciljeve, tako i na neke druge sfere života...., :)

Naime popravljanje ličnog rekorda na polumaratonu za skoro 3 minuta je povod da se posle dužeg perioda ponovo aktiviram za pisanje bloga, gde ću se potruditi da i neke akcije koje su davno iza mene ostave traga i na ovoj stranici. A "lični" je motiv i za otvaranje nekih novih ciljeva za sledeću sezonu, a taman sam pomislio da polako "spuštam" ovaj sportski tempo, ...kad, evo ga "lični"! :)

I kako sad da posustajem kada sam sada najspremniji...., kao vino, što sam stariji sve sam bolji! ;)

Kao član ekipe Vojske Srbije izabran sam da nastupim na 2. Regionalnom CISM Polumaratonu u Apatinu. Vreme je bilo prohladno, negde oko 12 stepeni, ali bez jakog vetra. Znao sam da ovo može biti dobra prilika za obaranje ličnog rekorda. Negde smo već znali da ćemo kao ekipa biti prvi jer nije bilo neke konkurencije, tako da mi je obaranje "ličnog" i bio imperativ. Krenuo sam sa vodećom grupom razmišljajući kako da uhvatim pravi ritam, a da ne preteram....

Već posle par kilometara gde su svi tražili dobar ritam, izdvojio se jedan takmičar koji je za mene trčao dovoljno brže da odustanem za nekom jurnjavom. Držao sam svoj ritam i veći deo trke, negde do 17km, sam bio na čelu grupe od nekih 6-7 takmičara.

Onda je počelo ispitivanje koliko je kome ostalo snage za kraj..., uspeo sam da ostanem u grupi sve do poslednjeg kilometra kada su se izdvojili trojica takmičara koje nisam uspeo da držim do kraja, ali sve u svemu 1h 13min 37sec i treće mesto u cilju u kategoriji Regionalnog vojnog takmičenja nije tako loše. Kompletne rezultate možete pogledati ovde.

Niški Halfmarathon

2011-06-26T19:29:00.004+02:00

U sklopu jednog veoma interesantnog i zanimljivog vikenda, važnu ulogu je imao i Niški polumaraton koji je i bio jedan od razloga odlaska u južne krajeve Srbije.
Iskoristio sam priliku da polumaraton istrčim kao jak trening. Iako je start bio u 18h vreme je bilo veoma sparno i teško. Trčalo se 3 kruga kroz grad, gde sam prvi krug možda krenuo malo jače što me je kasnije koštalo mučenja u poslednjem krugu.
Na kraju 11. mesto i rezultat od 1h 20min i nisu tako loši.

Kompletne rezultate možete pogledati ovde.

MIDDLE distance - Serbian Championship

2011-05-22T13:55:00.017+02:00

U okviru trodnevnog takmičenja "Memorijala čika Duško Jovanović" u organizaciji P.D. Pobeda održana je trka za WRE, i ujedno Prvenstvo Srbije na srednjoj distanci. Osvajanjem drugog mesta ponovio sam uspeh sa sprint distance. I ovog puta su odlučivale sekunde izmedju trojice prvoplasiranih..., samo su mesta malo zamenjena.

1. Dejan Popović - AOK Košutnjak - 48:14
2. Igor Vuković - AOK Košutnjak -48:16
3. Blažo Maksimović - O-team Rtanj - 48:47

Opet sam sebi dozvolio da napravim nekoliko grešaka od kojih su neke samo odraz loše koncentracije i pažnje.... Najveće posle 6KT kada sam se malo posle ukrštanja puteva odvojio prema potoku nizbrdo i uočio ukrštanje dva jarka preko kojih sam prešao i krenuo uzbrdo prema 7KT, ali kada sam se pojavio u uvali kod male bare shvatih da sam prešao preko ukrštanje potoka koji su 70ak metara niže od onih od kojih sam mislio...., ali dragocene sekunde su protekle... Druga veća greška se desila u sličnim okolnostima, nakon 11KT krećem stazom i opet posle odvajanja sa staze pravim previd u glavi, i nastavljam dalje ka 13KT umesto 12KT i tek posle dolaska do 13KT shvatam šta sam uradio, tako da je još dosta sekundi otišlo u nepovrat....

Da li je uzrok previsoka tenzija ili opuštenost..., mislim da nisam siguran..., u svakom slučaju drugog dana mi ništa nije išlo kako treba....., jednostavno nisam imao inspiraciju...
A da li zbog malo sna, alkohola i burne noći, ali tek trećeg dana sam se malo stabilizovao i odradio trku dosta bolje..., Važno je da je motivacija i dalje na visokom nivou..., ma IDEMO DALJE!!!

Serbian Championship in Duathlon, Belgrade 2011

2011-05-07T22:59:00.014+02:00

Posle državnog prvenstva u polumaratonu gde sam nezvanično zauzeo 9.mesto, učestvovao sam i na Prvenstvu države u duatlonu (5km run + 20km bike + 2,5km run) koje se održalo na Beogradskom Sajmu na veoma interesantnoj stazi.

Svakako da nije uobičajeno imati dosta krugova kako na segmentu trčanja gde je prvo bilo 6 krugova, a tako i na segmentu na bicikli gde se vozilo čak 11 krugova, pri čemu je u svakom krugu bilo 4 okreta što je dodatno otežalo trku ali u isto vreme po meni je to doprinelo da trka bude poprilično zanimljiva i interesantna iz ulga takmičara. A što se mene lično tiče, i po malo srećna jer sam ni kriv ni dužan, na kraju zauzeo treće mesto, ali pre tih detalja preneo bih kratak rezime trke kako sam ja to video.

Ubrzo posle starta izdvojio se Ogi kojeg sam pratio 2 kruga kada se on polako odvojio jer je njegov tempo za mene bio malo brži, tako da sam ga pustio jer sam morao biti oprezan da se ne istrošim previše. U tom nekom svom ritmu sam zavrišio prvo trčanje, sa drugim vremenom od 15:25, ali po mom Garminu ono je bilo kraće nekih 400m. Ispred mene 15ak sekundi bio je Ogi, a nekih 10ak sekundi iza mene mladi Strahinja Trakić kao treći.

Krenuo sam na bajk sam sa idejom da probam neki svoj tempo dok me ne uhvate ostali i onda da idem sa njima koliko mogu. Već posle 4-5 kilometara uhvatio me Strahinja i na svakom okretu je pokušavao da se odvoji što sam ja teško uspevao da ispratim jer od ove sezone nemam ni jedan biciklistički trening (ako ne računam nekoliko odlazaka na posao sa biciklom :)).

U jednom takvom okretu uspeo je da se odvoji od mene, ali ubrzo me uhvatila i jedna grupa od njih trojice. Posle nekoliko krugova zajedničke vožnje osetio sam umor i jedva uspevao da održim priljučak sa njima. Zatim je usledio isti scenario, naime jedan od njih se odvojio na okretu što sam ja bezuspešno pokušao da ispratim i već kada sam popuštao i ostli dvojica su skočili i odvojili se od mene, i na kraju sam ostao sam. U svakom sledećem krugu razlika se povećavala za 2-3 sekunde. U jednom trenutku razlika se popela na 14-15 sekundi, pogledao sam na ciklomaster i video da imam još 2 kruga do kraja.

Tada sam uočio da me Ogi sustiže za čitav krug. Na vreme sam pojačao i dok me je obilazio uspeo sam da ga uhvatim, rešen da se makar malo približim onoj grupi ispred mene i pokušam nešto da uradim na tom drugom trčanju.

Ispratio sam Ogija skoro čitav krug kada je on zavšrio i tada sam bio siguran da sam ušao u poslednji krug. Više nisam obraćao pažnju na onu grupu ispred sebe, već samo da zadržim dobar tempo.

Završio sam sa biciklom i krenuo u prvi od tri kruga, na drugo trčanje od 2,5km. Do prvog okreta susreo sam samo Ogija i Strahinju i zapitao se kako nisam sreo onu grupu koja je bila na 15ak sekundi ispred. Tek u drugom krugu ih srećem gde se nalazio i Vladimir Savić koji me je zapitao da li sam išao jedan krug manje, ali na kraju se ispostavilo da su oni otišli u krug više. I tako onemogućili koliko toliko interesantniju završnicu u borbi za treće mesto. Do kraja situacija je ostala ista. Prvo mesto Ognjen Stojanović, drugi Strahinja Trakić i ja na trećem mestu sa više od 3,5 minuta zaostatka za prvim.

Moja vremena po deonicama su sledeća:

5km RUN (4,6km) - 15:25

T1+BIKE+T2 - 36:19

2,5km RUN (2,3km) - 8:10

TOTAL - 59:54

Isto mi nije jasno kako još uvek nema zvaničnih rezultata, a baš sam radoznao jer imam želju da uporedim to drugo trčanje i potrvdrim da li je osvajanje bronze ipak samo skup okolnosti ili je bilo zasluženo. Do nekog sledećeg prilike ostaje mi da malo treniram i na bicikli, a i plivanje, jer sezona triatlona je uveliko na vratima... :)

Belgrade Halfmarathon

2011-05-03T11:53:00.012+02:00

Iako neke ankete govore da je jedan od najvećih dogadjaja koji promovišu Beograd, po mom skromnom mišljenju "Beogradski maraton" i nije dovoljno ispraćen i podržan od strane tih istih ljudi koji to govore. Jednostavno ma šta mislili, zvanje "sportska nacija" podrazumeva mnogo više od ljubitelja sporta koji sede u foteljama gledajući sport na malim ekranima i pritom navijaju za mali broj onih najboljih i uspešnih..., ali to nije povod mog posta! :)

Naime, posle zime i dugog perioda provedenog na crosscountry skijanju nisam imao dovoljno vremena da se vratim u trkačku formu, tako da sam odlučio da kao jednu dužinu u jakom tempu istrčim Beogradski polumaraton očekivajući da bi svako vreme ispod 80 minuta bilo odlično vreme.

Na startu sam krenuo malo jače da se izdvojim iz gužve, i već posle par stotina metara našao sam se u grupi trkača u kojoj je bila i Olivera Jeftić i koji su imali tempo malo jači nego što sam planirao ali bez obzira što sam lako to mogao da držim, odlučio sam da ih negde u 5km pustim jer tada su počeli malo i da dodaju. Ubrzo zatim stigli su me još dvojica trkača sa kojima sam bio sve do 12km kada sam malo popustio što je bilo dovoljno da se oni odvoje nekih 40-50 metara i ta razlika se polako uvećavala. Osveženje na 5km sam propustio, na 10km nespretno sam ispustio čašu sa vodom i tek na 15km sam uzeo prvi put vodu i energetski gel. Vratila mi se čvrstina koraka koju sam polako počeo da gubim. Osećao sam se dobro, ali onda je teži deo pred kraj, pre svega Brankov most, Brankova ulica i ulica Narodnog Fronta. Na mom satu sam video da imam dobro vreme pa sam pokušao da "dodam" malo što je rezultiralo da se približim takmičaru ispred sebe, i na kraju završim svoj najbolji polumaraton sa rezultatom 1:16:23 (zvanični rezultati)

SPRINT Prvenstvo Srbije

2011-04-10T11:56:00.004+02:00

Konačno posle duže sezone na skijama, oblačim patike i prelazim na trčanje i orijentiring, ali znao sam da je to kratko vreme da bi se adekvatno pripremo da od prve trke budem konkurentan, tako da se nisam nadao pobedi niti toliko bio opterećen rezultatom. Prethodni dan sam prognozirao ko će biti u prva tri mesta, ali i da će njihov raspored zavisiti od trenutne inspiracije. Nadao sam se da mi jedina šansa može biti to što ima dosta kontrola, jer fizički nisam bio spreman za sprint što sam na trci i osetio. Jednostavno, bio sam spor i nekako sam se teško osećao.

Trudio sam se da biram sigurne i proste varijante, i jedino mesto gde sam napravio veću grešku je na 16KT kada u trku nisam uočio na karti da sa ulice ne postoji prolaz sa desne strane zgrade (posle trke ustanovio sam da je kapija bila otvorena) pa sam produžio oko dvorišta i provukao se kroz ogradu što me je koštalo više od 20 sekundi. Ali i bez ove greške osim dramatičnije završnice mislim da ne bi uticao na postojeći raspored. Svakako mogu biti zadovoljan, i nadam se da je ovo samo najava bolje forme i boljih trka.

2 za 2

2011-04-04T16:17:00.007+02:00

Naime "2 za 2" je planinska trka gde je bilo potrebno za dva sata obići dva vrha (Kablar i Ovčar), zadatom markiranom stazom pritom overiti kontrolne tačke koje su bile na toj stazi. Staza je bila duga 15,7 km. Na kraju moj trek sa Garmina je pokazao i 1.550m uspona! Zato evo već 2 dana osećam posledice u vidu upala svih mogućih mišića nogu....., gluteusi, prednje lože, listovi..., ma sve me boli... :)

Ali moram priznati da je predeo divan mada nisam imao vremena da mnogo uživam, naprotiv ovakve trke su pravo mučenje.., ali sva sreća pa smo mi učesnici mazohisti! ;)

Samo i nama nije svejedno kada u ušima zuji, a ispred očiju svetluca i kada od umora ne vidimo baš najbolje i ne primetimo crvene markere na stazi koji označavaju gde je potrebno skrenuti, pa tako obidjemo više nego što je potrebno...., ali dobro..., biće bolje drugi put. Ipak drugo mesto nije tako loše..., evo pitaćemo Anu, još kad dobijem i moju Tvoju torbicu, e onda sreći nema kraja!!! ;)

SKI WOC 2011 Tanndalen, Sweden

2011-04-04T14:25:00.015+02:00

U periodu od 20. do 28. marta održano je Svetsko Prvenstvo u SKI orijentiringu, u Tandalenu, Švedska. Tandalen se nalazi u severozapadnom delu Švedske, na nekih 590 km severozapadno od Stokholma. Učešće je uzelo 27 država medju kojima je i Srbija nastupila prvi put u svojoj istoriji na ovakvom takmičenju. Kao jedini predstavnik Srbije nastupao sam na sprint, sredjnoj i dugoj distanci. Mogao bih reći da je i uspeh imati regularan plasman, tj. uspešno završiti trke jer su sve staze bile veoma zahtevne, fizički teške sa puno uspona i tehnički koncipirane sa dosta izbora varijanti.

Iako se orijentiringom bavim dosta dugo, imam skromno iskustvo u SKIO. Mogu reći da je ovo kompletno neka druga dimenzija orijentacije, vrlo izazovna.., prava avantura na skijama!!! Do izražaja dolazi memorija i koncentracija koje su veoma bitne i spacijalna percepcija, i to sve dobro uskladjeno sa tajmingom gledanja karte i naravno trčanjem na skijama koje je takodje specifično i poprilično se razlikuje od uobičajenog crosscountry skijanja iako naizgled nema razlike. Naime ovde je veći deo staze na trci veoma uzan i zahteva specifičnu tehniku i motoriku takmičara. Dodatno takvu situaciju otežava i relativno mekan sneg na tim stazama gde štapovi više propadaju pa je potrebna dodatna snaga trčati na skijama u takvim uslovima. Za razliku od sprint i srednje distance gde je start bio na vremenskim intervalima, duga distanca je imala zajednički, takozvani mass-start, što je imalo dobar utisak kod posmatrača što na samoj ciljnoj areni, što kod onih koji su direktno pratili preko interneta svoje favorite koji su nosili gps uredjaje i prolazna vremena na radio stanicama. Pored ove tri discipline, odžala su se veoma zanimljiva takmičenja u mix štafetama i štafetama.

Na kraju jedno veoma veliko iskustvo, ali i avantura koja je ostavila takav utisak na mene da razmišljam kako ću dati sve od sebe da već sledeće sezone u Ukrajini budem dosta bolji...., a prostora za napredak ima dosta...

Više detalja o Svetskom Prvenstvu, rezultate i fotogragije možete pogledati na zvaničnoj web stranici SKIWOC-a 2011.

TRKA PREŽIVLJAVANJA - UgiModžo

2010-10-11T03:26:00.020+02:00

„UgiModžo“ - (Nenad Mojsilović i Igor Vuković)

Proteklog vikenda je po drugi put po redu održana „Trka Preživljavanja“ u organizaciji dvojice entuzijasta Ivana Nastića i Nemanje Neškovića i prijatelja okupljenih ispred „Wild Serbia”. Bilo je potrebno da takmičari pređu stazu od 70 kilometara za dva dana u timovima, međutim od opreme timovima je dozvoljeno da koriste samo: mapu terena i kompas, kresivo za paljenje vatre, nož i odeću koju imaju na sebi. Prolazeći kroz šume, kanjone, livade i jaruge, takmičari su se susretali sa raznim preprekama i opasnostima. U ovakvim uslovima bilo je potrebno da sami naprave sklonište, zapale vatru, pronađu ili ulove hranu. Sve ove aktivnosti takmičara su se posebno bodovali pri ukupnoj oceni pobednika trke.Nastupio sam sa Nenadom Mojsilovićem u ekipi “UgiModžo” koja je u neizvesnoj završnici na kraju imala najviše bodova ispred ekipa “Bukva-list” i “Sinova šume” .

Evo kako smo mi to doživeli i preživeli:

“S obzirom da smo već imali zajedničkog iskustva na avanturističkim trkama, nije nam trebalo mnogo da se odlučimo da uzmemo učešće na ovoj posebnoj trci preživljavanja, održane na potezu između Valjeva i Ljubovije. Dodatno samopouzdanje bilo nam je to što smo baveći se orijentiringom ovladali sposobnošću „čitanja“ simbola na mapi. Ali isto tako bili smo svesni da nas čeka nesvakidašnja, veoma teška i neizvesna trka, jer pored okvirne dužine oko 60 kilometara, nikakve druge podatke o stazi nismo znali, ali smo znali da će nas negde stići mrak gde moramo napraviti bivak, noćiti u hladnoj šumi, upaliti vatru uz pomoć kremena i uz put naći dovoljno hrane i vode, ako mislimo da uspešno završimo trku.

Sve su to razlozi zbog kojih nas je obuzela tenzija i nervoza pred trku. Iskoristili smo priliku da porazgovaramo i da se malo smirimo i napravimo našu taktiku. A ona je bila da iskoristimo prednost tamo gde smo najjači a to je čitanje karte i sigurno pronalaženje kontrolnih tačaka, uz usputno dolivanje vode, nabavljanje hrane pritom trošeći što je moguće manje vremena. I skupljanje svega što bi nam bilo od pomoći prilikom paljenja vatre i noćenja u šumi, za koje smo strepeli da će biti dugo i hladno, obzirom da je vreme proteklih dana bilo tmurno i da magla nije bila neuobičajena stvar. Odlučili smo da se i pored takmičarskog karaktera trke ipak više usresredimo na uživanje u divnim predelima koje bi smo prolazili i prelepog ambijenta koji nam je pružio ipak divan dan.

Odmah po startu trke, uvideli smo da nas čeka teška staza sa dosta uspona. Prva kontrolna tačka bila je na vrhu Medvednika, a put do nje je vodio preko vrha Jablanika. Morali smo biti veoma oprezni jer nismo znali šta nas sledeće čeka, jer plan organizatora je bio da ekipe dobiju instrukcije za sledeće kontrolne tačke tek po pronalaženju prethodne. Tako da niko nije mogao da računa na to gde će ga uhvatiti mrak, na kom delu staze, da li će to biti neki proplanak ili gusta šuma. A kad krene da se smrkava, minuti prolete jako brzo i onaj ko se nije spremio za noć u šumi, verovatno će ostati bez skloništa i bez mogućnosti da zapali vatru. To bi sigurno nosilo gubitak bodova, ali sigurno i vrlo hladnu noć u divljini koju ne verujem da da bi iko sebi poželeo.
Do prve tačke, na vrh Medvednika smo stigli veoma brzo i uz put prestigli dosta ekipa koje su startovale ispred nas. Taj elan nas je poneo tako da je i spuštanje niz vrlo strm Medvednik izgledao kao da letimo, preko srušenih stabala, panjeva, niskog rastinja i gustiša kojih je bilo svuda oko nas, trudeći se da pobegnemo od ekipe koju smo upravo prestigli kako ne bi dozvolili da nas prate.
Strme strane ove planine vodile su ka potoku Zavojnice gde se nalazila druga kontrolna tačka i gde smo dobili instrukcije za sledeću, i informaciju da smo prva ekipa koja je stigla što nam je dalu dodatno samopouzdanje i sigurnost. Onda smo malo usporili i nastavili putem niz potok gde smo pravili predahe uz kupine, jabuke, šljive, šumske jagode, sve do ušća u reku Ljuboviđu, a dalje nastavili ponovo usponom, probijajući se vrlo sporo kroz bockave kupinjake i nisko rastinje kojima je obrasla staza ka vrhu Vukobraća. U nekim trenucima to je izgledala prava agonija.Sledeći zadatak nije delovao težak, čak i zanimljiv: „Idite do manastira, kroz kanjon reke, tu slikajte stene i vodopade“. Ali kada smo spuštajući se sa Vukobraće ugledali gde treba prvo da se spustimo, a zatim gde treba da se ispenjemo, shvatili smo da je trka tek dobijala na svojoj ekstremnosti i ozbiljnosti koju mi možda, puni samopouzdanja nismo ni bili svesni. Prolaz kroz kanjon bio je veličanstven, voda i brzaci, prelepi stenoviti ambijent. Takav utisak pokvario se kada smo možda zbog umora i nepažnje morali zagaziti u vodu što uopšte nije bilo prijatno nastaviti sa mokrim nogama. Usledio još jedan uspon, ali ovog puta još duži. Sama pomisao da treba „čak“ gore da se ispenjemo gde je manastir, osećaj mokrih nogu, prvi simpotomi umora a i glad koja je postajala sve jača, su razlozi koji su nas podsetili zašto se ova trka i zove trka preživaljavanja. Naišli smo na izvor, napravili mali predah, i obnovili zalihe vode i voća, i lagano nastavili uspon ka manastiru.

Kada smo konačno stigli, onako ozareni odmah su nam uručili sledeću mapu i naravno novi zadatak i uspon na sledeći vrh, vrh Tornice Bobije. Kako on nije bio toliko daleko tako smo neznatno lakše stigli do njega ali onda je nastala prava drama. Organizatori su nam dali uputstva za sledeći zadatak, gde smo mi od 2 varijante do Soko Grada izabrali onu dužu preko vrha Ranjenice koja donosi više poena ali situacija u kojoj smo se našli nije bila ni malo prijatna. Naime, već je bilo 5 popodne, šesti sat kako smo na stazi, a znali smo da će nas noć stići negde na putu ka vrhu Ranjenice.

Malo smo predahnuli a zatim dali po „gasu“ i užurbanim trčećim koracima krenuli niz Bobiju preko kamenoloma Oštra stena ka Grad Kamenu u nadi da ćemo uspeti da se dokopamo Ranjnice pre mraka kako bi tamo napravili bivak. Uz put smo našu buduću trpezu obogatili sa purenjcima, krompirom i jabukama, a uspeli smo da napravimo i neke fotke pored katuna, popričamo sa čobanom koji je čuvao ovce.
Izreka, „TAKO BLIZU A TAKO DALEKO“ je u tom trenutku nama važila za vrh Ranjenicu koja se jasno videla sa kamenoloma pored kojeg smo prolazili. Prognoze su nam bile da dođemo do nje, ali kao i obično, sve nešto što se isplanira unapred ne bude baš kao i što je zamišljeno. Jurili smo dole, ali reka je izgledala nedostižna. Konačno posle nekoliko padova niz klizavu travu stižemo do reke, ali već vidno umorni krećemo ponovo na uspon ali sa ciljem da se izađe na prvi proplanak kako bi napravili bivak jer je Ranjenica posle gotovo 1sata spuštanja izgledala tek neznatno bliže nego sa vrha kada smo krenuli. Umorni, sa teškim nogama, i već odavno mokrim majicama, bolovima u leđima od ranca prepunog jabuka, i posle pređenih po našoj proceni 35 km i više od 7 sati provedenih na rolerkosteru Valjevskih planina stigli smo na mesto gde smo rešili da napravimo bivak. Sunca više nije bilo, suton je uveliko bio jedini izvor svetlosti, a mi nepripremljeni počeli smo užurbanu trku sa vremenom kako bi sve stigli do potpunog mraka. Neko je sekao grane, neko je donosio seno za lepši krevet, neko tražio drva za kasnije bolju vatru, pokušavali da upalimo vatru... Uz malo više muke stigli smo sve. Vatrica je postajala sve veća, bivak je dobio svoj oblik, a na žaru su se pekli purenjaci koji mi se čine da nikad u životu nisu bili lepši. Ubrzo zatim, tik pored mokrih patika i čarapa, na žaru su se našli i krompiri i pečurke, dok smo se mi polako opuštali i na trenutak zaboravili na sve uspone toga dana.
Bili smo ubeđeni da ćemo lako zaspati i da ćemo se teško ujutro probuditi koliko smo bili umorni. Ali izgleda da je pored malo neudobngo kreveta i blage kosine niz koju smo konstantno klizili, šuškanje astrofolije i prohladne noći, upravo umor taj koji nam nije dozvolio da makar malo odspavamo. Možda tek rano ujutro smo našli „pozu“ u kojoj smo u cugu odspavali nekih 40ak minuta, i to je bilo to. Ustajanje sa teškim nogama kao olovo uz bolove je izgledalo da smo kao ranjenici koji zapravo idu na Ranjenicu.
Užurbano smo sve rasklonili i krenuli. A sa pojavom prve gladi prisećali smo se svih divnih recepata srpske kuhinje i konstatovali da nam je u ovom momentu pored svega toga ipak najbolja jučerašnja hrana – voćna dijeta.

Jutro je bilo prohladno a od jutarnje rose noge su nam već bile mokre, još onako ne naspavani i umorni od prethodnog dana, čini mi se da smo polako gubili samopouzdanje i elan. A trebalo se pripremiti na novih 35 km koje su nas čekali tog dana.
Stigli smo do Ranjenice pronašli trigonometar i ovekovečili fotografijom, zatim pogledali kartu i nastavili dalje gde nas je čekala poslednja kontrola Soko grad koja je zaista bila daleko. Na majicama nam je pisalo „Ljubovija 2010, Trka preživljavanja“, tako da nismo znali da li nas posle Soko Grada čeka još jedan zadatak, put ka Ljuboviji, za koju smo čuli od meštana da je udaljena nekih 15 km. Pomisao na to nas je obeshrabljivala, a u tom trenutku smo se setili i svih ostalih ekipa koje su prethodnog dana startovali i shvatili da je ovo ipak uistinu preživljavanje i da će mnogi odustati. U tim trenucima setili smo se i i svih onih istinitih priča u kojima su se našli ljudi, na ivici života i smrti, gde su uslovi daleko opasnijih od ovih u kojima smo mi trenutno. I kako je važno u životu imati nekog od poverenja pored sebe, nekog na koga može da se osloniš, i ko će biti tu kada je teško.

Izašli smo na asfaltni put i još jednom dobro preračunali koja nam je najbolja varijanta (naravno birali smo onu sa što manje uspona) i nastavili put sela Erići odakle se video prevoj Beleg na koji treba ispenjati a koji je ujedno bio i poslednji uspon. Spuštajući se u potok bol u butinama je bio sve veći i tada smo bili sigurni da nam je lakše bilo penjati se uz brdo nego spuštati nizbrdo. Čak smo koristili tehniku spuštanje nizbrdo hodajući u nazad jer su bolovi tada znali da utihnu.
Konačno je savldan i poslednji uspon odakle se u daljini video ogroman krst, inače simbol Soko grada. Tada smo konstatovali da se nikada u životu nismo više popeli nego za prethodnih 24 sata. Nazirući kraj, uz nekoliko viceva i dobro raspoloženje nastavili smo dalje i oko podneva stigli na cilj u Soko grad. Odahnuli smo, bili presrećni, nalili se vodom i malo odmorili, a onda je Ivan prišao i rekao: „Momci, imate 15 minuta, odmorite koliko možete jer vas čeka „brzinac“, odavde do krsta i nazad“. Svako bi bio prestravljen tom izjavom, ali nas dva, verna kompanjera, bili smo presretni. Sve nam je više odgovaralo nego pešačenje do Ljubovije gde smo mislili da će biti cilj.
Potrudili smo se da uradimo dobro brzinac i na neki način osiguramo pobedu koja je na kraju bila veoma neizvesna, gde su ipak odlučivale nijanse. Našu 26časovnu, prvu trku preživljavanja završili smo sa više nego pozitivnim utiscima, bogatiji za jedno predivno iskustvo kojeg ćemo se zasigurno dugo sećati.
Preporuka je svakako za sve avanturiste da se oprobaju u ovakvoj vrsti psiho-fizičkog izazova.

Ujedno se ovim putem još jednom zahvaljujemo svima, Ivanu, Nemanji, Kići, Belom, devojci što je merila vreme, dečku iz AOB, sponzorima i pokroviteljima trke, ostalim ekipama, pre svega Sinovima šume i BukvaList na prelepom druženju i super organizovanoj priči koja treba još dugo da se održava, ako ne u ovim krajevima onda negde po Srbiji. „

„UgiModžo“ tim

prilog 1.srpska TV

24sata

AVANTURISTIČKA VELIKA PLANINSKA TRKA - subota - 18.09.2010.

2010-09-27T16:39:00.019+02:00

"ZA ONE KOJI MOGU VIŠE"

Još jedan interesantan vikend ostaje iza mene a utisci još od prošlog vikenda su i dalje vrlo intenzivni. A kako i ne bi ako se uzme u obzir da sam učestvovao na Avanturističkoj trci u Ovčar Banji. Naime, bio sam član ekipe UgiModžo sa kompanjerosom Modžom, u EXTREME kategoriji gde smo imali najbrže vreme u pronalaženju kontrolnih tačaka prelazeći predivne Ovčarsko-Kablarske predele, i to u više disciplina. Treking nekih 16km po Garmin-u, penjanje uz stenu na maloj ferati, spuštanje niz stenu niz uže (što je na mene ostavilo najjači utisak), mountbiking nekih 23km.

Dobra atmosfera se prenela u Dom u večernjim satima kada je bilo proglašenje najboljih i dodela nagrada a kasnije i karaoke party! :) Vikend se završio orijentiring trkom na Zlatiboru - Šljivovica, na "Memorijalu Buda Radović".

Serbian national champs LONG distance: impressions

2010-08-27T15:54:00.007+02:00

Proteklog vikenda je održano Prvenstvo Srbije na dugoj distanci u okviru Južnog Kučaja 2010 na jednom od najboljih terena u Srbiji. Odličan teren, dobra karta, još bolje koncipirana staza za elitu, važnost trke i dobro vreme su stvari koje su uticali da u svakom momentu potpuno uživam.
Znajući da je teren zahtevan krenuo sam lakše trudeći se da držim fokus. Tako je i bilo sve dok se nisam opustio i sa 5KT uzeo pravac ka 6KT i spuštao se očekujući da ću naići na izduženu uvalu u čijoj ivici je trebala biti rupa sa KT. Jednostvano nisam na vreme pogledao u kompas tako da sam značajno skrenuo sa pravca sve dok nisam shvatio da sam kod 10KT. Brzo sam se ispravio i u želji da nadoknadim koji sekund krećem brže i na sledećoj KT pravim opet grešku, tako da me je to koštalo skoro 6 minuta ukupno. Posle toga shvatam da je djavo odneo šalu i teram sebe da se smirim i fokusiram na kompas i na ono što je sledilo a to je izbor varijante na dugim deonicama. Trudio sam se da budem što bliži pravoj liniji i da se fokusiram na kompas sve vreme, ali sam imao nekoliko sitnih nesigurnosti. Na kraju sam imao dovoljno vreme da budem odbranim titulu prvaka Srbije na dugoj distanci odmah ispred najvećeg konkurenta Blaža Maksimovića i to za manje od 1,5 minuta. Dalje na trećem mestu plasirao se Željko Ćorić ispred Milana Kovačevića za 40ak sekundi.

Pogledaj prilog televizije Paraćin o takmičenju.

Na kraju još jednom da pohvalim organizatore za uložen trud i odličnu organizaciju, i što su nam priredili divno trku u svakom aspektu.

WMOC 2010 NORWAY Kongsberg 2. dan

2010-08-19T22:16:00.004+02:00

Posle današnje duge distance mogli su se čuti razni utisci. Planeri su se opet potrudili da "šlep" sprovedu na najmanju moguću meru, što je sigurno jedan od razloga što ima dosta diskvalifikovanih, ali neki su izgoreli u želji da imaju što bolje vreme pa su jednostavno pretrčali 19.KT. Jebi ga drugar, takve stvari se dešavaju, ali zato je važno da se naučimo na greškama...

Posle ubedljive pobede na srednjoj distanci, Thiery Gueorgiu se našao na vrhu i duge distance. Dok su drugo i treće mesto uzeli Carl Waaler Kaas (Norveška) i Martin Sirmais (Letonija).

Mi smo kao ekipa zauzeli 18.mesto i za malo nismo uspeli da se odužimo turcima i belgijancima od prošle godine.
Inače od 7 takmičara iz ekipe sabiraju se najbolja 4 vremena sa srednje i najbolja 4 vremena sa duge distance.

16. TURSKA 08:41:46
17. BELGIJA 08:44:06
18. SRBIJA 08:48:32

Što se tiče mog nastupa, mogao bih biti zadovoljan kada bi izuzeo neko "lutanje" oko 2.KT i još po nekih sitnica na stazi. Nadam se samo da povreda kolena neće bitno uticati na sutrašnji nastup.

WMOC 2010 NORWAY Kongsberg

2010-08-18T12:45:00.006+02:00

I ove godine se održava Svetsko vojno prvenstvo u orijentiringu gde naša vojna reprezentacija uzima učešće po sedmi put za redom. Ove godine domaćin je Norveška, sa sedištem u okolini grada Kongsberg u jednoj vojnoj bazi. Naša reprezentacija nije u najjačem sastavu ali ipak posle prvog dana takmičenja se dobro držimo sa plasmanom na 17. mestu.

Generalno što se tiče nekgo mog utiska od prvog dana mogu reći da sam zadovoljan svojim nastupom iako sam u nekim momentima imao odredjenu dozu nesigurnosti koja je uticala da moj rezultat ima koju sekundu više. Tome je dosta doprinela gusta vegetacija u šumi koja je poprilično smanjila vidiljivost i otežavala trčanje, iako su takvi delovi na karti predstavljeni kao dobro trčljivi, sa belom bojom.

Pojedinačne rezultate posle prvog dana takmičenja možete pogledati ovde.
Ostala dešavanja i informacije možete pratiti na zvaničnoj web adresi takmičenja.

Topolski vrh & EX YU CUP Relay

2010-05-03T13:27:00.005+02:00

Boravak u Sloveniji za vikend 17.-18.04. je bio u cilju učešća na nezvaničnom takmičenju bivših Yugoslovenskih republika koji je nazvan EX YU CUP. Planirani kompletan klubski nastup OT Košutnjaka se nije mogao realizovati zbog objektivinih razloga. Tako da su našu štafetu činili Igor Vuković, Dejan Popović i Milan Kovačević, kojoj je na kraju za malo izmaklo prvo mesto ali ne treba žaliti jer moram priznati da je stvarno bilo uživanje trčati na divnim terenima za orijentiring negde izmedju Ljubljane i Celja, u reonu zvani Topolski vrh. Vremesnki uslovi postavljač staze su dodatno začinili ionako težak strm teren u kojem su dominirali vrtače sa dosta stena.

Slike možete pogledati ovde.

Posle najave za masovan dolazak slovenaca na revanš koji će biti u Srbiji, ostaje da se spremimo i vratimo istom merom!!!!

Titula Prvaka Srbije je odbranjena!

2010-04-14T23:17:00.011+02:00

Protekli vikend je za mene bio veoma dinamičan. Mnogo akcije a malo spavanja, tako da se evo tek posle 3 dana vraćam u "normalu". Naime, u subotu je održano Prvenstvo Srbije na sprint distanci u Smederevu, zatim 240km dug i naporan put na Kopaonik gde se svečana večera i druženje odužilo uz špricer do sitnih sati u noć! Zatim ponovo naporan put do Topole uz "težak" doručak pa ponovo trka i na kraju povratak u Beograd. :)

Na trci u Smederevu sam se od samog start osećao teško i nikako nisam mogao da pojačam koliko god sam se trudio. Jednostavno dug zimski period trčanja na skijama i 6 kilograma više od takmičarske kilaže je ostavilo traga kada je u pitanju klasično trčanje u tempu oko anaerobnog praga. Tako da će mi smanjenje kilaže i rad na intervalima sigurno biti primarni u nekom narednom periodu. Pomalo i nedostatak treninga i trka sa kartom su doprineli da još uvek nemam potrebnu sigurnost na O trkama, što je uticalo da u nekoliko navrata zastajem usled nesigurnosti gubeći dragocene sekunde, a i odabir duže varijante na 8KT mi je dodalo još koji sekund više..., ali na kraju me i to nije omelo da odbranim titulu prvaka Srbije na sprint distanci ispred drugoplasiranog Blaža Maksimovića za 6 sekundi i trećeplasiranog Dejana Popovića za 7 sekundi.

U nedelju sam očekivao produženu sprint trku znajući kakav nas teren očekuje. Tako je i bilo ali samo u prvom delu staze, dok nas je organizator pozitivno iznenadio novim delom karte gde je teren totalno drugačiji i gde je bio postavljen drugi deo staze za koji je bilo potrebno "prešaltavanje" na takav teren uz redukciju brzine i povećanje koncentracije i promene načina orijentacije i ko je tu uspeo da održi stabilnost i pažnju bio je u prednosti. Ja sam uspeo ali u prvom delu se ponovio onaj osečaj težine, mada je to i ovog puta bilo dovoljno za osvajanje titule prvaka ali sada na kratkoj distanci.

Najava 1. Zimske Vojne Olimpijade u Italiji

2010-03-17T17:07:00.003+01:00

U periodu od 20. do 25. marta održaće se 1. Zimske Vojne Igre u Italiji u mestu Aosta i okolini. Negde oko 700 pripadnika oružanih snaga iz 50 zemalja sveta odmeriće svoje sposobnosti u nekim od zimskih sportova. Pored brzog klizanja, SKI planinarenja, slobodog penjanja u zatvorenom prostoru, alpskog skijanja (slalom i veleslalom), biathlona, patrolnog trčanja, skijaškog trčanja biće i SKI orijentiring u kome će se po prvi put oprobati i naši takmičari Vojske Srbije a to su Milovan Milić, Dragan Lazić i Igor Vuković. Pored njih reprezentaciju Vojske Srbije predstavljaće i takmičari u biatlonu (Dejan Krsmanović) i alpskom skijanju (Radmila Đurić, Deniel Pešić, Darko Jeremić, Miloš Šumarac, Vlada Mandić i Rašo Vučinić).

Ostale detalje, rezultate možete pogledati na zvaničnom sajtu organizatora.

Peščara i finale prvenstva Srbije u kombinaciji...

2009-10-05T10:18:00.007+02:00

Protekli vikend je obeležilo poslednja 2 kola prvenstva Srbije u kombinaciji (PSK) koja su se održala u Deliblatskoj peščari. Poznati tereni po peščanim dinama uglavnom otvorenim u kombinaciji sa gustim neprohodnim bagrenjacima i visokim rastinjem....

U elitnoj seniorskoj kategoriji neizvesna borba oko osvajanja finala PSK i otvorena pretnja drugoplasiranog Milovana Milića me je naterala da se maksimalno skoncentrišem i u toku trke pojačam tempo gde kod je to moglo i koliko sam mogao a da ipak ne preforsiram..., što se na kraju pokazalo kao dobra taktika jer sam na oba takmičenja bio zadovoljan kako sam završio, iako je bilo po neka mala greška i nesigurnost u nekim momentima. Naravno plasman na prvom mestu nije izostao kao i osvajanje po 100 bodova na svakoj trci čime sam osigurao 1. mesto na kraju PSK.

Mali ali vredan doprinos dao bih i mojim novim butonkama ICEBUG koje su u šali dobile naziv model "peščara 100"!!!

42nd CISM WMOC

2009-09-25T12:33:00.003+02:00

U okviru Medjunarodnog saveta za vojne sportove (CISM) tokom prosle nedelje se u Estoniji, u mestu Voru odrzalo 42 Svetsko vojno prvenstvu u orijentiringu. I ove godine reprezentacija Vojske Srbije imala je svoje pripadnika na ovom znacajnom takmicenju, gde smo uspeli da odrzimo najvisi nivo sto se rezultata na Svetskim vojnim prvenstvima a to je ovog puta 17. mesto. Inace za bodovanje se sabiraju 4 najbolja vremena od 7 clanova reprezentacije na srednjim i dugim distancama.

U konkurenciji 49 stafeta reprezentacije SRBIJA-1, u sastavu Milovan Milic, Dejan Popovic i Igor Vukovic zauzela je veoma dobro 26. mesto.

U pojedinacnoj konkurenciji na dugoj distanci nas najbolje plasiran takmicar je Igor Vukovic koji je stazu od 15070 m istrcao za 102:08min i plasirao se na 63. mesto od 167 takmicara.

U pojedinacnoj konkurenciji na srednjoj distanci najbolje plasiran je Milovan Milic koji je stazu od 5540 m zavrsio za 38:22 i time zuzeo 67. mesto.

Kompletne rezultate mozete pogledati na zvanicnoj web adresi takmicenja.

WOC Training camp / karta 13

2009-08-14T12:44:00.004+02:00

Na karti koja je odmah pored terena gde ce biti Q Middle i Q Long, imali smo juce veoma dobar trening deonica. Trebalo je da malo osetimo teren u takmicarskom tempu posto su dosadasnji treninzi iskljucivo bili u nesto laganijem ritmu.

Karta 13

Popodne smo iskoristili za jos jednu deonicu na karti pored onih gde ce biti kvalifikacije. Ali moglo bi se reci da smo bili i iznenadjeni kako se teren razlikuje od onog od pre podne sobzirom da je prakticno ovo nastavak prethodne karte....

Karta 13

WOC Training camp / karta 17 / SVK

2009-08-13T08:59:00.006+02:00

Juce smo prevalili 100km i na terenima u Slovackoj imali divan dan i jos bolje treninge. Da ne znam da sam bio u Slovackoj mislio bih da sam na Samanjcu!!!! Pogledaj te i sami.....

Karta broj 17

Karta Brazda / SVK

WOC Training camp / karta 10

2009-08-12T07:18:00.004+02:00

Po dolasku u Miskolc odradili smo trening na obliznjoj karti u banji Miskolctopolca (karta broj 4) ali nas je mrak malo sprecio da ga do kraja zavrsimo.

Sutradan, 11.08. otisli smo na oko 50km od Miskolca, na kartu Tamas kut (karta broj 10) i odradili zanimljiv trening na stazi od 7km u nekom laganom ritmu sa ciljem da se vise obrati paznja na teren i nacin predstavljanja detalja.

karta Tamas-kut (karta broj 10)

O-Ringen H21Long day 1 & day 2

2009-08-01T23:41:00.005+02:00

DAN 2. 12,5km

DAN 1. , 12,2km

O-Ringen Smaland 2009. H21Long

2009-07-26T18:26:00.011+02:00

Predivno iskustvo i pretrcanih 53km za 5 dana, svakom ko je posvecen orijentiringu, preporucujem kao nesto sto mora da se nadje na spisku obaveznih stvari koje treba uraditi u zivotu!!!

Iako sam imao dilemu u kojoj kategoriji da trcim tamo, mislim da je H21 Long ipak bio pravi izbor za mene.

Posle prvog, i veoma loseg dana gde mi nista nije islo kako treba (12,2km za 124min), od odabira losih varijanti a i sama realizacija istih je bila losa, do osecaja umora i iscrpljenosti...., zatim drugog relativno malo boljeg dana za mene (12,5km za 115min), istrcao sam i treceg dana stazu 12km ali znatno bolje vreme od 107min, ali ne i bez gresaka.

Varijanta sa leve strane kroz zeleno na drugu KT je bila znatno sporija, odmah zatim na 3KT nisam drzao dobarf pravac a bio je i put kojeg nije bilo na karti sto me dodatno pomoglo da se malo izvrtim potrosim dragoceno vreme. Pred 6KT posle rastera gubim pravac i odlazim do puta sto mi je dodatno oduzelo vreme. Posle pred 7KT prolazeci pored otvorenog dela prelazim prvi put misleci da sam na drugom tako da pravim paralelnu gresku i od krivine sledeceg puta mislim da je onaj treci i jos koji minut extra. I na kraju posle 13KT padam preko stena gde sam slomio kompas tako da sam ostatak trke isao bez kompasa dosta sporije i opreznije ali na kraju treceg dana mogao sam biti zadovoljan sa 27. mestom.

TRECI DAN

Usledio je dan odmora, a dan posle cetvrta trka po redu i srednja staza od 5,4km. Ali mi se desio peh gde sam posle 3KT u trku udario kolenom u stenu tako jako da sam u trenutku pomislio da sam zavrsio nastup na O-Ringenu. Pokusao sam da nastavim sa jakim bolom jedva hodajuci, zatim i malo da trcim ali usled ometene paznje pravim gresku na 4KT. Posle toga nastavljam sa trcanjem ali ne u tom tempu i sa jakim bolom. Na 9Kt biram losu tezu nesigurnu varijantu i u ulazim ranije u zeleno na pogresno uzvisenje i opet odlaze minute u nepovrat. I na 17KT ne primecujem ivicu vegetgacije koju treba da prodjem i uporno trazim kontrolu ranije. Konacno cilj i nikako zadovoljan.

CETVRTI DAN

Poslednje petog dana trcalo se na chaising start, iako u strahu od povrede, dobro sam se zagrejao i krenuo da jurim takmicara ispred mene na 15 sekundi a manje da obracam paznju na kartu sto je bila greska pa sam na terenu sa dosta detalja na prve dve KT napravio vise od 2,5 min greske a onda sam krenuo svoju trku. Onda sa nesigurnosti na 5KT i sitnim greskama na 6, 7, 11 i 19 KT poslednji dan stazu od 10,4km prelazim za 85min i zavrsavam na 20. mestu, a u ukupnom plasmanu popravljam svoju poziciju i smestam se na 33. mesto.

PETI DAN

Rezultate mozete pogledati ovde.

U susret O-Ringenu!

2009-07-18T16:09:00.004+02:00

U sklopu O-Ringen Akademije odradili smo i nekoliko treninga koji su imali ucesnici Juniorskog kampa na O-Ringenu. Veoma dobra prilika da se malo upoznate i pripremite na tipicno svedske terene na kojima ce se trcati na najvecem takmicenju u orijentiringu - O-Ringenu, ciji je domacin ovog puta grad Eksjo.

Hungarian Championship Midlle and Relay

2009-06-23T19:33:00.011+02:00

Posle Prvenstva Vojske Srbije na Fruskoj Gori deo ekipe se uputio u Madjarsku na njihovo drzavno prvenstvo na srednjim stazama i stafeti. U prepodnevnim satima odrzale su se kvalifikacije u 3 grupe gde su prvih 8 usli u finale koje je bilo popodne istog dana. U kvalifikacijama staza je bila duga 5.5 km i ne toliko komplikovana sto mene ipak nije spasilo da izgubim oko 1,5min na 11KT ali na kraju 31:18min je bilo dovoljno za 7. mesto i ulazak u finale na 6,4km. Tu sam vec na 1.KT izgubio dragoceno vreme jer nisam ucio KT od gore sa stena i produizio skoro do 2.KT i ponovo se vracao nazad. Dalje sam nastavio dosta pazljivije ali tesko vreme, kisa i magla su pomogli da napravim jos po koju gresku tako da je vreme od 49:34 min bilo dovoljno samo za 17. mesto.

Drugog dana je bila stafeta, gde sam prvu izmenu trcao 55:09min a staza je bila duga 8.3km, Blazo je trcao drugu izmenu i na kraju Milic Milovan (citaj Ugor) je trcao trecu. Na kraju 10. mesto od 25 ekipa i nije bas tako lose kada se uzmu u obzir sastav ekipa koje su bile ispred nas. Rezultate sa srednje: kvalifikacije i finale. A rezultate stafeta mozete videti ovde.

Trening na Morintovu

2009-06-11T11:48:00.006+02:00

Otvoreno prvenstvo jugoistočne Evrope je uspelo u potpunosti.... Lep dan, lepa staza, ralaksacija na otvorenom bazenu Vrdnik, dobra klopa..., šta više čovek da poželi!
Na početku staze malo nesigurnosti kod 2 KT dok se nisam skoncentrisao i "ušao" malo u kartu, a zatim uvek malo "pipkanja" u reonu kontrole. Od 9 do 14 KT sam skupljao KT i ostavio na put, a potom napravio glupost zbog koje sam se probijao kroz zeleno koje je izgledalo kao večnost. A onda ulazak u zonu gde je karta toliko gruba da uopšte nisam imao sigurnost gde sam bio i pa sam se morao spustiti do raskrsnice staza ispod 16 KT kako bih je uspeo naći. Ali sve u svemu lep trening te se i ovim putem ZAHVALJUJEM organizatorima Otvorenog prvenstva za jugoistočnu Evropu! Do nekog sledećeg okupljanja.....

BELE VODE

2009-06-09T09:12:00.003+02:00

U naselju Bele vode održano je takmičenje na novoj karti. Još jedna karta u Beogradu za početnike u ovom sportu a i prilika za nas malo ozbiljnije da uradimo neki trening. Tako je bilo i ovog puta na kup trci Beograda – dobar trening. U umerenom tempu bez mnogo filozofije, samo sigurne varijante, mada nisam uspeo da uočim stazu koja je vodila do poslednje kontrole tako da izgubih 15 sekundi kada sam otišao daljom stazom. Na kraju vreme tačno 14 minuta za stazu od 2, 8 km.

Prvenstvo KoV-a i dobra prilika za trening!

2009-06-01T02:06:00.004+02:00

Iznenadnu priliku koja mi se ukazala sam iskoristio i otišao u Novi Sad i u okviru Prvenstva KoV-a uradio za mene solidan trening na Fruškoj Gori. Doduše vreme nas nije baš poslužilo tako da je bilo poprilično hladno a kiša nikako da stane. Još ako uzmem u obzir bujnu vegetaciju niskog rastinja tj. dviljih kupinjaka i moje gole potkolenice jer nisam imao duge čarape, mogu samo reći da sam jedva čekao da se što pre to privede kraju!

Krenuo sam prvi kao probni takmičar, išao sam sigurne varijante (na treku od 1. do 3. KT mi se izgubio trek signal) da bi se na 6.KT spustio od račvanja puta tačno na mesto KT ali nje nije bilo. Zatim sam je posle malo lutanja okolo pronašao i premestio jer sam smatrao da nije dobor postavljena, da bi na kraju videvši ovaj trek shvatio da tu odnosi izmedju tih jarkova nisu dobri.

Propust mi se desio posle 9.KT kada nisam uspeo da uhvatim stazu koja vodi kroz šumu ispod odseka, tako da sam kroz visoko i gusto rastinje prošao dosta teško, a malo zatim i jedva uspeo da predjem duboku i veoma strmu jarugu, da bi bio nesiguran kod same 11.KT jer opet nisu sjajni međusobni odnsi objekata. Do kraja sam birao sigurne varijante u nekom umerenom tempu. Sve u svemu dobar trening po teškom vremenu.

Topčiderski park, sprint i pljusak!!!

2009-05-26T15:30:00.006+02:00

Divno sunčano jutro me je nateralo da se još više radujem lepoj sprint trci u Topčiderskom parku i uopšte nije nagoveštavalo da će biti pljusak tog podneva. Ali eto.., malo je pokvario ugodjaj sprint trke jer se proglašenje nije ni održalo ali to nam nije zasmetalo da neki od nas završe na Adi i isprate završetak trke u Aquatlonu (plivanje + trčanje) i njihovo proglašenje! :)

Na trci nisam imao nekih problema osim što sam maksimalno izbegavao zeleno jer sam trčao nezaštićenih potkolenica. Tako da na kraju vreme od 14:11 min za 2,6 km i nije toliko loše sobzirom da je to za mene bio samo trening, mada je moj Garmin na kraju pokazao 3,16 km.

TROFEJ BEOGRADA - dobar trening

2009-05-22T22:42:00.004+02:00

U okviru Trofeja Beograda iskoristio sam da napravim dobre treninge na karti. Prvi dan na dobrom poznatom mestu, na Adi ciganliji ali na novoj karti perspektivnih reambulatora, održala se interesantna trka u sprintu. Stazu od 3.1km sam prešao za 13:04 minuta veoma jakim tempom ali ne i max. Taj dan sam prvi put probao i moje rolke jedan krug oko Ade, a zatim na Partizanovom stadionu bio sam i "zec" trke na 5 km koje sam na kraju zavrsio na 17:58 min. Sve u svemu veoma naporan dan koji se završio veoma kvalitetnim ručkom, doduše malo i masnijim! :)
Drugog dana Trofeja Beograda održala se trka na srednjim distancama na novoj i poprilično zanimljivoj karti sa dosta detalja. Sama postavke staze od 5,2 km je bila veoma dinamična i teška sa izmenom karti. Na kraju vreme od 45 min i osećaj sigurnosti tokom trke dopirneli su da posle ovog vikenda ostanem zadovoljan i dodatno motivisan za neke naredne treninge.

National Championship - RELAY

2009-05-15T19:46:00.008+02:00

Ove godine se Državno Prvenstvo u štafetama održalo na urbanom terenu, u Vrnjačkoj Banji. Mi iz kluba Košutnjak smo sa pravom poneli epitet favorita, pre svega kao branioci prošlogodišnje titule prvaka, onda kao dobri trkači što posebno dolazi do izražaja kada je urbani teren u pitanju, i na kraju zbog ne dolaska nekih ekipa kao glavnih konkurenata. No to nije smetalo da se mi okupimo prethodnog dana, odradimo zajednički trening u Paraćinu i uveče poradimo malo na taktici i jačanju timskog duha uz neko pivo! :)

Prvu izmenu u štafeti je trčao Dejan (Popović), koji je stazu od 5,3 km istrčao za 32:07 min, i sa tim napravio razliku za drgoplasiranim od 03:30 min što je meni kao drugoj izmeni ostavilo prostora da istrčim sigurnu trku bez nekog pritiska u vremenu 33:25 min.

Relativno lak posao ostao je za iskusnog takmičara Dejana (Avramović), da samo uredno istrči stazu, što je on i uradio za 36:59 min tako da je timu Košutnjak koji je novi, stari prvak države u štafetama ostalo samo da slavi i da uživa u pobedi.

National Championship - Long distance

2009-05-05T21:29:00.012+02:00

Ove godine PD Pobeda je za Memorijal Čika Duško Jovanović napravila takmičenje na novom terenu tako da je to dodatno podiglo uzbudjenje trka WRE i Prvenstvo Srbije na dugim stazama, koje su se održale prethodnog vikenda. Prvog dana na ulicama varošice Ljiga organizator je priredio jednu veoma interesantnu trku. To je bio noćni sprint, i to skor sa mass startom što je poprilično ostavilo dobar utisak na sve takmičare. Drugog dana se prvi put trčalo na novom terenu. Prvi utisak karte je da to veoma interesantan teren sa dubokim uvalama, što se i naslućivalo po usponima za staze. Dobar deo karte je pokriven gustom vegetacijom što je dosta otežavalo kretanje kroz takve delove, a zbog toga su i većine šumskih staza bile teško uočljive što je jedan od razloga koji su doprieneli da napravim jednu grešku prilikom odlaska sa 6. KT prema 7. KT kada sam previše opušteno krenuo uzbrdo, uvalom nameravajući da izadjem na stazu koju nisam uočio od vegetacije i onda kao da sam ušao u "Bermudski trougao" prilikom izlaska na mrežu puteva gde nijednog trenutka nisam bio siguran tačno na kojem se od njih nalazim. Pokušao sam da izvršim relokaciju, uhvativši pravac ka istoku i izlaskom na veliki put gde sam uspeo prepoznati jedno od mnogih ukrštanja puteva, i ta nepažnja me je koštala poprilično dragocenog vremena. Interesantno je da sam prilikom izbora loše varijante sa 12. KT prema 13. KT, uz neisigurnost odmah krenuo previše nizbrdo gubeći i tu dosta vremena, uspeo na skoro istom mestu gde sam napravio i kod 7. KT napraviti sledeću veću grešku, ali i dalje ne znam da li je to bilo zbog trenutka nepažnje ili je "Bermudski trougao" kriv....

Reuzultati WRE trke.

Drugog dana je bila duga distanca i to Prvenstvo Srbije, a kako sam prvi dan bez obzira na greške koje sam pravio, bio najbolje plasiran od naših takmičara, znao sam da ima velike šanse da i drugog dana mogu imati najbolje vreme od naših takmičara. Trudeći se da ostanem koncentrisan tokom cele trke držeći konstantan tempo, ipak sam uspeo napraviti nekoliko grešaka. Posle male nesigurnosti neuspešno držeći pravac po gustom delu od 8 KT izašao sam na južni put ali sam se brzo korigovao, ali ubrzo posle pravim početničku grešku kada sam se zaleteo bez ideje, jurnuvši prema putu. Nisam brojao ni korake, niti puteve, misleći da ću prepoznati gde treba da skrenem ka 10.KT. I tu sam se brzo iskorigovao, ali sam svakako poprilično potrošio vremena. Da bi posle sledeće greške na 13.KT shvatio da je to već nedopustivo, pa sam se malo sabrao, zatim odlučio da biram samo sigurne i lake varijante do kraja, tako da sam na 16.KT odlučio da ne komplikujem mnogo već se odlučio na lakšu varijantu, ali dalju i sa više uspona, a ostatak staze sam prešao dosta sigurnije.
Na kraju je to bilo dovoljno da imam prvo vreme i odbranim naslov prvaka Srbije na dugoj distanci.

Lični rekord na 5.000 metara

2009-04-30T00:26:00.006+02:00

Mislim da svaki sportista, računajući i one koji su rekreativci, pre ili kasnije stignu do neke raskrsnice gde naprave presek nekih svojih rezultata i uspeha. U tu kategoriju spadaju neki specifični treninzi, pogotovo kada su u pitanju neke deonice, pa se setimo kako smo nekada trčali 8 puta 800m po 2:12min, ili 10 puta 300m po 51sec sa 35sec aktivne pauze....., itd, itd....
Svakako tu svrstavamo i lične rekorde na različitim distancama!

Neki koji se ne takmiče aktivno retko imaju priliku da istrče tako neku trku ili da imaju dovoljno motiva da na treningu istrče na maksimalnom nivou pa da konstatuju da je to lični rekord. Prošle subote je bila prilika da se na Partizanovom stadionu seniori i seniorke orijentiring elite u Srbiji, a i svi ostali koji su imali želju, oprobaju i provere svoje fizičke sposobnosti na 5 i 3 km. Tmurni oblaci i neka kiša nisu obećavali lepo vreme koje nas je na kraju stvarno poslužilo, tačnije, uslovi za trčanje su bili više nego idealni, oblačno i sveže taman koliko treba. Priliku uz takvo vreme i iskusnog atletičara koji nam je držao tempo, ipak nisam smeo propustiti za obaranje ličnog rekorda na 5.000 metara koji sada iznosi 16:33 min.

"Dok nekom ne smrkne, drugom ne svane...."

2009-04-12T22:27:00.007+02:00

Dobro poznata, stara izreka se po ko zna koji put pokazala tačnom. Ne mogu reći da sam danas sam sebe iznenadio osvojivši naslov prvaka države u sprintu, koliko su me iznenadili ostali takmičari..., pogotovo kada se uzmu u obzir nesigurnosti i greške koje su me pratile tokom trke...
Pri tome ne bih želeo detljnije da se bavim time koji su razlozi pravljenja takvih grešaka. Ali svakako, pored ostalih, pomenuo bih onaj koji je meni bitan a to je psihološka pripremljenost. Posebno kada su u pitanju bitne trke kao što je ova bila, koje same po sebi nameću povišenu anksioznost kod takmičara. Zato smatram da je ovog puta to bila moja prednost u odnosu na druge, jer sam u poslednje vreme veoma slabo trenirao (totalno retko i bez ikakvog plana i programa zbog privatnih obaveza), tako rasterećen nisam imao visoka očekivanja, samo sam znao da ću se potruditi da istrčim na maximumu svojih trenutnih mogućnosti. Ostaću u nedoumici da li to što sam rastrećen ili hrabar...., ali sigurno je nešto presudilo da me sreća više prati nego ostale.... (pogledaj)
Ispostavilo se da je ipak istina ono što sam govorio prethodnih dana, a to je, da će pobediti onaj ko se bolje snađe i ko bude bolje tumačio kartu.., znači... SNAĐEN sam!
...bar za sada....., ali kao što reče neko, nekad, na jednom mestu....., CIRKUS SE NASTAVLJA...., IDEMO DALJE....

košUTNJAK ponovo....

2009-04-08T22:33:00.005+02:00

Da, upravo tako..., KOŠUTNJAK po ko zna koji put....., i ništa posebno novo...., ali kao i svaka druga trka na terenu gde se već ranije trčalo ima nešto svoje. Obično utiče na opadanje koncentracije i pažnje usled lažne sigurnosti i opuštenosti zbog faktora da je teren dobro poznat. U ovom slučaju uticaj na koncentraciju je imala i manja važnost samog takmičenja. Konkretno sam imao na nekoliko mesta nesigurnost i lošije odabrane varijante koje su doprinele da moje vreme u cilju bude veće za 2 minuta ali svakako mogu reći da sam zadovoljan.

RUPČINE - novi izazovi....

2009-04-08T22:15:00.002+02:00

U okviru trećeg kola kupa Srbije održano je takmičenje u okolini Beograda, na novom terenu koji sam po sebi nosi neke svoje izazove ali daleko od onog što orijentirci žele..., ali svakako i ovakvi tereni nose neku svoju posebnu misteriju kao kod nekog velikog lavirinta, a u ovom slučaju to je način i koncepcija orijentiring razmišljanja. Još kada se ovom doda toplo i sunčano vreme, što nije baš uobičajeno za ovo vreme godine, i dužina staze, moglo bi se reći da samo oni koji su psihički stabilniji i koncentrisaniji su imali bolju uspešnost.

STRAZILOVO CUP - Andrevlje

2009-03-30T18:47:00.006+02:00

Jos jedna trka i jos jedna potvrda da duga zima stvara "glad" za kartom koja se i ovog puta ogleda u dobrim i sigurnim trkama, kojima je ne sumnjivo doprineo i teren koji jos nije pokriven gustom vegetacijom. Ostaje jos da se ozbiljnijim treninzima forma polako podize na veci nivo, i sa tim spreci pravljenje nekih gresaka usled pada koncentracije zbog umora!!!!

POGLED uspehu u oci...

2007-06-12T20:26:00.000+02:00

Kada ste vec odlucili da trenirate, ma kako to bilo: dva, tri puta nedeljno, rekreativno, ozbiljno, redovno, takmicarski....
Veoma vazna stvar je to da ispred sebe negde u glavi imate jasan cilj, koji moze biti zadat u odredjenom vremenskom periodu: mesec, tri, sest meseci, godina, cetiri godine, ceo zivot...
A kad vec postoji zelja za ostvarenjem tog cilja ili zelja za pobedom, to vam nista nece znaciti ako nemate zelju za treniranjem..., i da nema nekih glupih razloga kao izgovora zasto ne mozete da odete na trening...
Sve ostalo dolazi samo po sebi za koje je opet potrebno vreme...
Znaci budite STRPLJIVI i UPORNI!!!
To je recept za USPEH!

Snaga uma...

2007-05-01T02:58:00.000+02:00

Da bi uspeo u onome sto radis, pre svega moras cvrsto verovati u to...

Imati sigurnost, verovati u sebe i u svoje sposobnosti, verovati da ti to znas i umes da uradis bolje nego neko drugi...